F KAO FILM, FF KAO FILMSKI FRONT

Milana Nikić je rediteljka, autorka filma 24h ljubavi, dobar sagovornik, a  još bolja u igri asocijacija. Veruje da bi se na sledeći level moglo doći otvaranjem bioskopa na otvorenom iza Kulturnog Centra Novog Sada, a da je Filmski Front na kojem god levelu želi da bude. Jer je jedino važno da postoji.

A - autoportret. svaki dan ceo dan u svemu ga vidim.

B - bleja, način provođenja vremena tako da samo trošiš vreme na stvari na koje ti se u tom trenutku rade.

V - Vadisrce, Boris Vian - roman koji zapali maštu.

G - Godo. Ko je taj Godo i zašto ga je uopšte bilo ko ikada i čekao?

D - moj Deda Petar, stvarno najveći gospodin čovek.

Đ - Đuza Stojiljković i njegova izvedba pesme Devojko Mala u filmu ljubav i moda.

E - eskimski poljupci nosom.

Ž - Žil Vern i Žan Pol Sartr

Z - zle veštice u bajkama.

I - Italijanski neorealizam i kradljivci bicikala.

J - jo- jo, igračka koja mi je trenirala strpljenje kad sam bila mala.

K - Klabing Klabing, zezanje do bola.

L - Leopard print. Teška stvar za nositi svakog dana.

LJ - l ljubav jer će spasiti svet, Dostojevski nikad nije lagao.

M - mlevena plazma i mleko

N - nebo nad Berlinom, noć na zemlji i nepodnošljiva lakoća postojanja.

NJ - njoke s četri vrste sira

O - otpadanje. Kao permanentno gluvarenje samo bolje

P - pozorište i predstave koje se stalno dešavaju i koje će se zauvek dešavati.

R - ristreto kafa i voda sa kriskom limuna

S - stršljen. moja omiljena reč

T - turisti, nikad nisam htela da budem jedan od njih.

Ć - ćorsokak, na engleskom dead end street

U - ursula, najzlobnije ime u španskim serijama

F - felini i frojd i flitvud mek i frulaš čarobni

H - hirosima mon amour film koji nikako da pogledam

C - čula sam da planiraju da ga izbace iz azbuke NE DAMO C, a može i cimbalo.

Č - čarobni breg, u tim godinama?

DŽ - Џим Џармуш!!!!

Š - šolje su plave muzika je lek daj mani me ovog idemo u mek

14. FILMSKI FRONT: NA POLA PUTA DO CILJA!

Dva levela daleko smo od starta! Za dva dana Filmski Front posetilo je više od 1000 ljudi! WOW, rušimo rekorde u stilu slogana “PREĐI NA SLEDEĆI LEVEL”.   Kada je direktorka Filmskog Fronta i Kino Kluba Novi Sad Nina Latinović svečano otvorila Front, sve je počelo da se slaže kao u tetrisu! Element po element, film po film, poen po poen i stižemo  do cilja. Ipak, polako…  Još dva dana nas deli! Ne treba sagoreti u želji za uspehom, treba biti strpljiv i taktičan. E, Filmski Front opasno taktizira!

sa leva ka desno (Mina Cvetinović, PR; Filip Markovinović, selektor; Nina Latinović, direktorka Festivala; Dario Kesegi, autor filma “Dušan, čovek sa sporim internetom”; Dušan Zorić, autor filma “Paraliza”, Pavle Vučković, Marko Grba Singh, Mina Cvetinović Pavkov, članovi stručnog žirija)  Fotograf: Miloš Čubrilo

Selekcija Srbija/region srčano pokazuje svoje skilove, a pred žirijem je težak zadatak. “Uzimajući u obzir da su u pitanju različiti žanrovi i filmske forme potrudiću se da sagledam sve aspekte pod kojima su filmovi nastali. Biće jako teško oceniti, pogotovo što su u pitanju mladi autori. Pokušaću da prvo analiziram i pogledam sve filmove pa da razmislim šta je najbolji kriterijum za ocenjivanje filmova.” - rekla je Mina Cvetinović Pavkov članica žirija. U selekciji Srbija/Region videli smo preko 15 filmova i domaćinski ugostili autore.  “Film ne treba da šalje poruke nego da postavlja pitanja, tako da bih ja više voleo da moj film postavi neka pitanja u toku nečijeg odrastanja kad treba da stisnemo zube i preuzmemo neku odgovornost za svoj život, svoje želje i potrebe.”, rekao je Dušan Zorić reditelj filma “Paraliza” koji smo gledali u sredu.  Da li će žiri stisnuti zube i preuzeti odgovornost pri donošenju odluke za najbolji film na Filmskom Frontu, saznaćemo na svečanoj dodeli u subotu u 22 časa i 40 minuta.  

Do tada će sigurno biti još puno prepreka u stremljenju ka opasnom, ali zasluženom cilju. “Možda je najbitnije da film bude iskren, a onda će sa tim biti i emotivan.”- rekao je Pavle Vučković, reditelj filma “Panama”, iz ugla stručnog žirija, a njegov kolega po profesiji i funkciji na Frontu Marko Grba Singh se složio - “Ono što me najviše zanima i što najviše tražim u filmu je emocija koja dolazi pre informacije. Mislim da je bitno da emocija bude jača od informacije, da narativ nije uvek glavno sredstvo kojim se stvara. Najbitniji su mi emocija i atmosfera”.

Međunarodna selekcija prihvatila je izazov, a sa njima i publika. Kritički nastrojeni i kinematografski osvešćeni redovni frontaši uzeli su svoje hemijske u ruke i nemilosrdno delili ocene. “Najteža smo publika. Godinama već pratimo program Filmskog Fronta i sada ocene delimo sa iskustvom. Čak smo smislili i naše kriterijume. Ipak, moramo priznati da su ove godine filmovi mnogo kvalitetniji nego svih prethodnih godina. Front je svakako prešao na sledeći level!”- rekla je vesela ekipa redovnih posetilaca Fronta. Filmove Međunarodne selekcije “Challenge aceppted”, ocenjuje publika na skali od 1 do 5, a film sa najvećim broj glasova odneće pobedu i preći na sledeći nivo.

“Mislim da svako treba da uradi film iz svog trenutnog nivoa. Ja gledam iz svoje vizure, moj prvi igrani film koji sam radio je film koji odražava moju emotivnu, profesionalnu i životnu zrelost i mislim da svakim novim filmom govori se o nekom svom nivou. Tek sledećim filmom će napraviti korak dalje, to važi i za njih i za mene.”, konstatovao je Pavle.  

Još DVA DANA FILMSKOG FRONTA! Nije malo! Čeka nas obeležavanje Svetskog dana animiranog filma i jos dve runde obe selekcije.  U subotu kada dođemo do cilja, u svojoj punoj snazi pravimo žurku zatvaranja u Crvenom petlu, a posle toga nadamo se da zaslužujemo recharge! 

Nemojte nas pratiti na blogu (filmskifront.blogspot.rs), sajtu (www.filmfront.rs), heštegu (#predjinasledecilevel #gettothenextlevel #filmskifront #kojefilmovegledamonafrontu), fejsbuku (www.facebook.com/filmskifront/)  ili instagramu (www.instagram.com/filmskifront/), dođite da se družimo u realnom životu. Sala Kulturnog centra Novog Sada i živi ljudi koji se hvataju u koštac sa filmovima! To treba videti!!!

NE PREKIDAJ IGRICU, DOĐI NA FRONT I “PREĐI NA SLEDEĆI LEVEL!!!” 

SRPSKI I HRVATSKI FILMOVI NA FILMSKOM FRONTU (ILI: ŠTA NIJE ISTO U FILMOVIMA KOJE GLEDAMO BEZ TITLA)

Bogata jugoslovenska kinematografija se, čini se, raspadom Jugoslavije još više obogatila. Promenila je, doduše, naziv i postala ex-yu filmografija, ali se povećao broj snimljenih filmova i spektar tema kojima se autori u njima bave.

Na 14. Filmskom Frontu, gledamo domaće i strane filmove među kojima su ostvarenja i naših zapadnih komšija. Iako su žanrovski, konceptualno, tematski i estetski filmovi i iz jedne iste države veoma raznoliki, pokušala sam da ih, apofenijski, grupišem, sa ciljem da uporedim šta je to slično, a šta različito u scenarističkim i rediteljskim delima iz, do nedavno, iste države.

Hrvatska se na Frontu predstavlja, između ostalog, Nedjeljom, Cvijećem, Igrom malog tigra, Piknikom. Pokrivaju različite teme, vremenske periode i za protagoniste uzimaju likove drugačije starosne dobi. Nedjelja je priča smeštena u vreme smrti Tita i govori o nedelji dečaka razvedenih roditelja, Cvijeće, pak, savremen film o poseti dve različite porodice bolesnim očevima/supruzima, Piknik pripoveda o poseti dečaka ocu u zatvoru, a Igra malog tigra prati pokušaj dvoje sredovečnih ljudi da ostvare emotivnu vezu. Međutim, svi ovi filmovi u prvom ili drugom planu jasno kazuju kako se život nastavlja i teče bez obzira na okolnosti. Tito će umreti, dečak će se uplašiti kako seljaci štroje bika, mi ćemo i dalje živeti. Otac će umreti u bolnici, ali deci će ostati apartman sa kojim treba videti šta dalje. Opsesivno pedantni muškarac će skuvati večeru ženi u cilju da je zadivi, ali će nastaviti da posmprema i prska osveživač vazduha  kad ona odbije odlazak na piće. Vozač dečaka koji ide da poseti oca u zatvor će otići na piknik kad završi smenu i u slast pojesti krmenadlu i zaliti pivom. I svi ćemo nastaviti da živimo, svesni onoga što se dešava oko nas, ali ne i dovoljno spremni da nam to promeni tok življenja.

Filmovi nastali u Srbiji: Grad, Divčibare, Izgleda kao da smo sami, Paradigma, takođe obrađuju raličite ideje, na realističan i na apsurdan način. Ljubav između momka i devojke iz Novog Sada u poseti Beogradu, roditeljstvo i odnos sa prošlošću, prijateljstvo i homoseksualnu ljubav, roditeljsku zabrinutost oko sinovljevog sastava. Zajedničko im nije samo to što se bave ljubavlju u ma kojem obliku, već i to što pokušavaju da isprave grešku iz prošlosti. Da se bave njome, preispituju, okaju je, ili nateraju gledaoca da razmišlja da li je greška uopšte i  počinjena. Grad će nas ostaviti, u prvi mah, zbunjenim da li je nepoznati mladić počinio napad na devojku. Divčibare će direktno vratiti junaka u prošla zbivanja, Izgleda da smo sami će pokazati publici ispravljanje greške, a Paradigma će se baviti  preispitivanjem i u apsurdnom maniru zapitati šta je i čiji uopšte propust. Život se nastavlja uz veliko „ali“ koje sadrži sva kajanja, negiranja, pa i snagu da se prizna i ispravi načinjeno.

Dok su Hrvati u filmovima praktični do mere (kako bi to jedna mlada spisateljica rekla) slomio sam ruku, ali to je sjajno jer svakako sam hteo da poljubim svoj lakat, mi smo osetljivi i ruku bismo odmah previjali i razmišljali kako smo je to pobogu slomili.

ČOVEK SA SPORIM INTERNETOM

Dario Kesegi je jedan učesnika koje je predstavio Filmski front i čiji kratkometražni film ,,Dušan, čovek sa sporim internetom’’ ste mogli da pogledate sinoć na projekciji ili na njegovom youtube kanalu Stuberi.

Dušan, čovek sa sporim internetom

Na kom si ti sad levelu i šta treba da uradiš kako bi prešao sledeći level?

Na beginner-u sam. Samo treba snimati sve više i više i truditi se da svaki film bude bolji od prošlog. To je formula za uspeh.

U svojoj biografiji si napisao – Just a small town boy filming in the lonely world, pa malo opiši taj lonely world i zašto si uopšte počeo da se baviš filmom?

Od malena volim da stvaram nešto. Brat na fakultetu je prihvatio projekat da radimo film, ja sam uvek bio fasciniran filmovima i odlučili smo da ga snimimo. On je dobio desetku i oduševio sam se kako je to izgledalo, izgledalo je ,,kao na filmu’’ iako smo mi to snimili kad smo dodali muziku i efekte bilo je fascinantno. Pošto sam iz malog sela, svi su videli naš film i pohvalili su nas, pa sam samo odlučio da nastavim.

Da li je film za tebe jedan vid umetnosti kroz koji se izražavaš ili vid zabave?

Definitivno vid umetnosti.

Videla sam da sa svojim prijateljima imaš Youtube kanal gde na humorističan način predstavljate neke životne situacije, razmišljanja i slično. Zanima me da li ste više okrenuti zabavi kroz taj program ili težite da možda dostignete određen uspeh, kao recimo Dnevnjak?

Šta ja znam. Dnevnjak je više kreator skeč komedije, Youtuber se bazira na odnos sa publikom. To što mi radimo na Youtube-u nema toliko veze sa filmom iako je meni film strast, Youtube je komplementaran. Tamo se više fokusiramo na humor, a ja odvojim vremena da snimim film sa strane sa društvom. Smatram da Youtube ne služi za film već mesto gde smo mi ličnosti koje zabavljaju određenu publiku.

Izvan Youtube kanala rekao si da se baviš filmom, postoji li nešto određeno što sada radiš?

Da, brdo ideja koje treba stići i uraditi. Sanjam o tome da uradim dugometražni film, otprilike imam šest ideja za filmove i za jedan sam čak napisao i skriptu samo čekam pravi trenutak za snimanje. Ovako inače studiram, pa mislim da bih mogao posle završetka studija da se više posvetim filmu.

Tvoj kratkometražni film ,,Dušan, čovek sa sporim internetom’’ za neke je satira, a za neke horor koji proživljavaju na dnevnoj bazi.  Jel inspiracija došla iz ličnog života ili sagledavanja problema zavisnosti od društvenih mreža?

Jeste ismevanje. U suštini ja sam gledao mnogo dokumentaraca i činilo mi se da svi imaju neku formulu. Tužno, slow motion, on šeta i baca kamenje i slično. Delovalo mi lepo, a jednostavno i rekao sam sebi da moram to da snimim. Ja ne doživljavam nikakvu patnju u životu i odlučio sam da smislim veliku glupost za koju bih ’’doživljavao’’. Mi smo sa sela i stvarno imamo spor internet i morao sam tu moju patnju da pretvorim u film.

Na nesvakidašnji, satiričan način si prikazao fenomen zavisnosti od interneta. Misliš li da će te to izdvojiti od drugih učesnika?

Na  neki način jeste stvarno parodija, ali nisam siguran. Uostalom, videćemo kako će biti posle projekcija.

Šta misliš koja ti je šansa da u Srbija i region selekciji odneseš pobedu?

Ja nisam ni znao da se takmičimo. Sad sam uzbuđen, ali iskreno ne znam obzirom da nisam video od drugih učesnika filmove, a tražio sam ih i po fejsu i po youtube-u. Stvarno se nadam najboljem.


Na kom je levelu Filmski front?

Stvarno ne znam, prvi put sam ovde i ništa ne očekujem. Za sada je sve jako prijatno i profesionalno. Posle filmova i žurke ću sigurno imati neki utisak.

EMOCIJA JE VAŽNA ZA DOBAR FILM

Tokom prvog dana ovogodišnjeg "Filmskog fronta" razgovarali smo sa Markom Grba, članom žirija selekcije "Show your skills"  koja obuhvata filmove iz Srbije i regiona.

Žiri ste u selekciji koja obuhvata filmove iz Srbije i regiona. Šta mislite o ovogodišnjoj selekciji?

Zanimljivo je to što ovaj festival ne pravi razliku između igrane, dokumentarne ili eksperimentalne forme. To su više administrativne podele, a film je samo jedan, kao što je rekao rumunski režiser Cristi Puiu. Mislim da ima baš kvalitetnih filmova.

Koji su Vaši kriterijumi prilikom ocenjivanja, šta tražite u filmu?

Ono što me najviše zanima i što najviše tražim u filmu je emocija koja dolazi pre informacije. Mislim da je bitno da emocija bude jača od informacije, da narativ nije uvek glavno sredstvo kojim se stvara. Najbitniji su mi emocija i atmosfera.

Vaši filmovi prikazivani su na raznim domaćim i stranim festivalima. Kolika je važnost festivala za filmske autore?

Mislim da je od presudnog značaja. Ja sam imao sreće jer je film koji sam snimio na drugoj godini studija bio veoma uspešan. Studije filma su zapravo idealna prilika za proboj u festivalski svet, bitno je napraviti prvi korak još tada.

Vaš film, “Abdul&Hamza“ bavi se dvojicom izbeglica koji se kriju u napuštenoj kući blizu granice Srbije i Rumunije. Kako je bilo snimati takav film, iz ugla ličnih priča?

Bilo je dosta teško. Pre svega je teško naći ljude koji bi želeli da učestvuju u tome, a da im ne oduzima mnogo vremena, jer oni najčešće samo prolaze kroz Srbiju i zadržavaju se svega 2-3 dana. Išli smo na drugu lokaciju, nismo snimali u pravom kampu već u planinama u blizini Vršca i nije bilo jednostavno pronaći ljude koji bi na to pristali. Sa Abdulom i Hamzom sam prošao kroz scenario i prepisali smo neke scene. Na taj način sam saznao dosta o njihovom putu. Sve što se događa u filmu je istina, ali je izmešteno na potpuno drugo mesto. Ta tema je uvek nezgodna, želeo sam da im priđem sa dostojanstvom, da uzdignem njih i njihov problem, da se kroz njih vidi problem celog društva. Hteo sam da ih prikažem u svakodnevnim aktivnostima, bez pravljenja velike narativne strukture oko toga, da u sitnim detaljima vidimo njihov život.

Kako je bilo pronaći ljude i raditi sa njima na igrano-dokumentarnom filmu, gde oni glume sami sebe?

Imali smo kastinge u azilantskim centrima po Srbiji i nije lako. Dva puta sam pronašao ekipu da bi mi sutra javili da moraju da idu. Tražio sam suprotne likove i zato mislim da su Abdul i Hamza na kraju dobri. Jedan je jako tradicionalan i porodičan, a drugi je više zezator. Iz tog sukoba nastao je krajnji produkt.

Da li je, i koliko, važna aktuelnost teme filma za učešće na festivalima?

Postoji taj manirizam, ali nije presudno, ima svega i svačega na festivalima. Nakon što završim film, najčešće već u napred znam gde bi mogao da se plasira. Ne idem po svaku cenu na neka mesta koja mi se ne dopadaju. Ali, u suštini, mislim da i dalje ima prostora za svakoga. Neke teme povuku i ljudi masovno počnu da prave filmove o sličnim temama, ali uvek ima mesta i za drugačije.

Koji Vam je omiljeni deo procesa tokom snimanja filma?

Uvek imam scenario, ali na samom snimanju puno improvizujem. U suštini mi je bitno da osnovna ideja iz scenarija ispliva, ali ne nužno na način kako je prvobitno zamišljeno. Volim kada se na setu dogodi nešto nepredviđeno, a da zapravo ispadne dobro. Volim magiju tih trenutaka, to mi je najlepša stvar na snimanju.

Koji film ste pogledali najviše puta u životu?

Verovatno “Ko to tamo peva”. Sigurno. Ako računam ceo život, od detinjstva, kao mali sam gledao “Ko to tamo peva” po 5 puta nedeljno. Mislim da i dalje u glavi imam pola filma. Ne mogu da ga analiziram kao odrasla osoba uopšte, posmatram ga iz potpuno drugog ugla. Baš sam bio fasciniran.

Da li trenutno radite na nekom novom projektu?

Trenutno radim na dva kratka filma. Jedan sam snimao u aprilu u Kini, to je opet igrano-dokumentarni film o jednoj opservatoriji koja se nalazi na planini blizu Tibeta. Tu živi nacionalna manjina koja je jako zanimljiva, kao i lokalne legende tog područja. U post produkciji je i uskoro će biti završen. Drugi sam snimao u Bukureštu, to je kolaž mojih putovanja. Planiram da u njega ubacim svoju arhivu sa putovanja po Maleziji, Španiji, to je eksperimentalni film i tek treba da se radi na njemu.

Moto ovogodišnjeg Filmskog fronta je “Pređi na sledeći level“. Šta treba da uradite da biste prešli na sledeći level?

U filmu, u životu, ili? Sledeći level... Čini mi se da na studijama, to jest na prvoj godini, nisam mnogo znao o filmu. To mogu da kažem iz ove vizure. Znao sam istoriju filma, ali nisam znao mnogo o modernom filmu, digitalnoj eri, a to je jako bitno. Prvi korak dolazi sa probojem, prikazivanjem svog filma, ali ne u porodičnim krugovima, nego negde gde neko sa strane može to da vidi. Mislim da je to prelazak na sledeći nivo. A dalje... Zanima me mnogo stvari i stalno se preispitujem da li pravac kojim trenutno idem ima smisla ili ne. Film je kao živi organizam, treba pažljivo raditi.

Na kom levelu je Filmski front?

Mislim da festival ispunjava sve kriterijume kvalitetnog festivala kratkog filma. Tako da je svaki naredni level samo bonus level, za prave gejmere.

NAJBITNIJE JE DA FILM BUDE ISKREN, A ONDA S TIM POSTAJE I EMOTIVAN

Sinoć smo imali priliku pre festivala da porazgovaramo sa članom žirija rediteljem Pavlom Vučkovićem koji je pohvalio Front komentarom da ima ,,svežu energiju’’.

Pošto je moto ovogodišnjeg Filmskog fronta Pređi na sledeći level  na kom si ti sad levelu? I na koji način ćeš preći na sledeći level?

Advanced, ali nisam expert. Što se tiče karijere, trudim se svaki dan da pređem na expert nivo posle ima i master, da znaš da nije to vrhunac. Radom, kako drugačije, samousavršavanje.

Za tebe kao člana žirija, ali i reditelja šta ti je važno u filmu? Da li je to neki određen element filma, npr. tema, način pristupa filmu?

Meni je bitno da film na mene ostavi utisak. Da li će to biti vizuelni utisak ili emotivni, emotivni mi je možda najbitniji. Kako bi me emotivno odradio može da ima više aspekata, može da ima dobru priču, glumu ili vizuelni aspekt koji će na emotivnom planu da me dotakne. Uglavnom, suština je emocija i to ako me odradi nije bitan žanr – animacija, igrani; ako vidim da odreagujem na to onda mi je to jedini parametar. Trudim se da ne gledam profesionalno nego da gledam kao publika.

Na koji način očekuješ da učesnici pređu na sledeći level i da pored publike zaintrigiraju i tebe kao člana žirija?

Možda je najbitnije da film bude iskren, a onda će sa tim biti i emotivan. Mislim da svako treba da uradi film iz svog trenutnog nivoa. Ja gledam iz svoje vizure, moj prvi igrani film koji sam radio je film koji odražava moju emotivnu, profesionalnu i životnu zrelost i mislim da svakim novim filmom govori se o nekom svom nivou. Tek sledećim filmom će napraviti korak dalje, to važi i za njih i za mene.

Postoji li nešto što definitivno ne bi voleo da vidiš na Frontu? Neka tema ili slično.

- Ne, ne. Otvoren sam prema svemu i žanru i pristupu temi. Bitno je kako to funkcioniše, bilo da je to iz tračarske rubrike tema ili obrada književnog dela.

Nastao je talas ,,mladih’’ filmova u Srbiji poput Paname, Klipa, Pored mene i sl. koji surovo prikazuju zavisnost omladine od društvenih mreža, propadanje vrednosnog sistema, činjenicu koliko smo ,,sami zajedno’’ uz Fejs, Snepčet, Instagram šta misliš, kako to može da utiče na filmske stvaraoce kao i na publiku?

Mislim da svako vreme ima nekakav pečat i ne mislim da se sad snimaju loši filmovi već da ima više materijala i da je odnos dobrih i loših filmova drugačiji. Mi smo izloženi lošim filmovima zato što ima više ljudi koji se bave filmom i samim tim se menjaju kriterijumi. Recimo 70-tih neko tek kada završi fakultet je mogao da dobije sredstva za radi, a sada može bilo ko da napravi film što je negde i pozitivno. Ono što je negativno je to što se pojavilo mnogo filmova koji su prosečnog kvaliteta i grade standard.
Što se tiče percepcije publike, naravno da se menja. Svaki žanr se menja na određeni način zbog prisustva tehnologije. Recimo, ne možeš ti sad da snimiš triler gde ne mogu nekoga da nađu, ukoliko ima telefon mogu da ga nađu i da je isključen. I to je samo primer kako se tehnologija meša u film, ali postoji velika tema koja uključuje mešanje tehnologije u emotivan život. To je način na koji ,,digitalna blizina’’ stvara jednu emotivnu daljinu.

Ono što me zanima, a čitala sam u jednom od tvojih intervjua jeste što si rekao da grupa ljudi od 16 do 25 godina ne razume ,,Panamu’’ jer ga nije proživela, a meni je to malo čudno jer mi se čini da je baš ta grupa ,,predodređena’’ za tako nešto. Jel to možda bila loša interpretacija tvojih reči, a ako nije može objašnjenje?

Ono što je moj utisak, ženska publika od 18 godina, a muška od 20 može da razume film pošto se film bavi vrstom odnosa koju publika do 18 godina nije mogla da proživi toliko u srednjoj školi. Vrsta odnosa koja je prikazana u ,,Panami’’ postoji tek posle određene emotivne zrelosti pored toga što generalno su uvek postojale i postojaće nesretne ljubavi. Moderno društvo je imalo najveću dilemu u vezi kraja, nisu ga shvatili kao preneseno značenje utopije. Poetika mog krakometražnog filma ,,Minus’’ i zaplet ,,Početka’’ zapravo formiraju ,,Panamu’’.

Film ,,Panama’’ se može povezati sa drugim filmom koji je izašao iste godine ,,Love’’ od Gaspar Noe-a. Izuzev problema digitalnog društva segment ljubavi, nerazumevanja se poklopio u oba filma.

- Pogledao sam ,,Ljubav’’ prošle godine posle ,,Paname’’ i primetio sam da se često dešava da se jedne godine pojavi nekoliko tematika koje su bitne i koje se obrade u više filmova, bez nekakvih kalkulacija. Više su reakcija pojedinaca iz raznih zemalja na jednu situaciju. ,,Ljubav’’ je vrlo slična ,,Panami’’ po suštinskoj priči.

Čitala sam dosta kritika u vezi Paname i jel postoji nešto što je baš uticalo na tvoj dalji način rada ili kritika koja te je, da kažem, pokrenula?

- Na početku sam se dosta bavio kritikama i čitanjima komentara. Bio mi je prvi film tako da sam normalno bio pod stresom kako će ljudi to da prihvate, ali mesec dana od prikazivanja filma postao sam indiferentan. Pod uticajem nejasnoća koje su postojale u filmu shvatio sam da postoje stvari koje su mogle biti drugačije. Nisam se vezao za neku određenu kritiku već sam od svih kritika uzeo negativne stvari koje su se ponavljale i kada sam video da se jedno te isti komentar ponavlja shvatio sam da tu postoji nešto na čemu bih ja mogao da radim. Video sam šta je sabrano, šta bi moglo da bude jasnije i šta nikad ne bih promenio bez obzira šta kritika kaže. Shvatio sam da bi mnogi ljudi želeli da ,,Panama’’ ima konkretan kraj, ali bih pre izbrusio tako da bude svima kristalno jasno da je kraj  namerno uređen, da nije greška i elegantnije bih izveo.

Pročitala sam da si u procesu realizovanja novog filma. Možeš li da sve nas dodatno uputiš o kakvom projektu se radi?

Novi film je potpuno drugačiji žanr od ,,Paname’’, ali ima naravno sličnosti. Najbliža žanrovska odrednica bi bila indie-western ili nezavisni western. Naravno nema kauboja, indijanaca već je savremena priča koja se dešava u Hercegovini i Crnoj Gori. Na neki način po ideji se nastavlja na ,,Panamu’’, ali po žanru i filmskom tretmanu je potpuno drugačije, više će biti narativni i akcioni film. Možda čak i komercijalniji po nekim parametrima. Govori o promenjenoj strukturi stanovništa kako su uglavnom sela naseljena muškarcima i onda je ovaj film u sukobu između modernog društva koji se suočavaju sa jednom sredinom u kojoj nema nijedne žene i koji žive na selu. Kroz taj sukob se priča o tome kako smo mi koji živimo u gradovima na neki način distancirani i uplašeni jedni od drugih.

Šta bi mogao da poručiš nekome ko se bavi i amaterski ili profesionalno filmom u Srbiji?

- Mislim da treba biti uporan i da ne treba da se gleda na to da li se film ceni ili ne ceni u Srbiji. Bez obzira koliko bilo opšte mesto ovo što ću reći – Ako veruješ u nešto i ako guraš neki svoj cilj mislim da uvek možeš da se baviš tim. Ukoliko je iskren pristup i neko to radi iz srca onda će verovatno to da funkcioniše.

Šta bi rekao na kom je levelu Filmski front?

- Pa ne mogu da kažem jer ovo mi je prvi! Dosad mi je odlično, ali nisam još uvek pogledao nijedan film. Ono što sam video jeste da je super, sveža energija.

FILM NE TREBA DA ŠALJE PORUKE NEGO DA POSTAVLJA PITANJA

Prvi dan Filmskog fronta je prošao. Prikazani su filmovi iz selekcije ‘’Show your skills’’ među kojima se nalazio i film ‘’Paraliza’’. Tim povodom razgovarali smo sa rediteljom filma Dušanom Zorić, studentom treće godine na Fakutetu dramskih umetnosti.

Zašto ste odlučili da se prijavite na Filmski front?

Završio sam drugu godinu na Fakultetu dramskih umetnosti, uradio sam film na kraju ove godine za zadatak koji je ispao relativno dobro. Odlučili smo da malo pogledamo koji festivali postoje kod nas, gde možemo da ga prijavimo i onda smo na internetu otkrili Vaš festival. Delovao je simpatično, nekako malo ali iskreno i sad smo srećni što smo tu.

Studirate na Fakultetu dramskih umetnosti. Kada ste se prvi put zainteresovali za režiju?

Pre nego što sam upisao FDU studirao sam medicinu dve ipo godine jer nisam imao hrabrosti da studiram režiju, zanimalo me je to otkad sam bio mali ali plašio sam se neuspeha i onda sam na sredini  druge godine medicine prelomio i odlučio da pokušam da radim ono što volim.

Na Front ste se prijavili sa igranim filmom ‘’Paraliza’’. Kako biste objasnili gledaocima, koja je poruka filma?

Uh, to je teško jer ja mislim da film ne treba da šalje poruke nego da postavlja pitanja, tako da bih ja više voleo da taj film postavi neka pitanja u toku nečijeg odrastanja kad treba da stisnemo zube i preuzmemo neku odgovornost za svoj život, svoje želje i potrebe.

Ko je po vašem mišljenju najbolji reditelj na domaćoj sceni?

Od reditelja koji trenutno aktivno rade Srdan Golubović i Oleg Novković, to su mi profesori ali njihove filmove najviše volim a od reditelja kao naših uopšteno Aleksandar Petrović i Živojin Pavlović, koji više nisu sa nama.

Koje teme Vas inspirišu pri stvaranju filma?

Mene najviše inspiriše strah tj šta strah prouzrokuje kod ljudi, kako nasilje nastaje iz straha i koji su to neki unutrašnji porivi čoveka koji nas teraju da se ponašamo na neke neobične i neprihvatljive načine.

Film ‘’Palaliza’’ je snimljen u julu ove godine.Da li trenutno radite na nekom novom filmu?

Trenutno radim na novom filmu koji bi trebalo da se snima u januaru, pišem scenario sa mojim kolegom dramaturgom Borisom Grgurovićem, a od ‘’Paralize’’ smo završili jedan kratki  dokumentarni film koji se zove ‘’Ljubav’’ koji prati život jedno klinca koji ima 20godina, živi u Beogradu, porno je glumac i pokušava da uspe u tome.

Pored ‘’Paralize’’ da li bi izvojili još neki Vaš film?Zašto?

Za sad imam neka tri filma pored Paralize, dokumentarni koji sam već pomenuo ‘’Ljubav’’ i taj moj prvi film koji treba da se prikaže sledećeg meseca u Austriji na jednom festivalu, zove se ‘’Intermecu’’ u koji govori o nekoj vrsti vršnjackog nasilja  u srednjoj skoli u toku jedne novogodišnje priredbe.

Moto ovogodišnjeg festivala je ‘’Pređi na sledeći level’’’. Šta Vi treba da uradite da biste prešli na sledeći level?

Mislim da mi je najbitnija stvar da  nađem šta mene dira i čime ja želim da se bavim u filmu, onda se sve to sklopi, to je najvažnije Ne treba puno razmišljati o drugima i raditi nešto iz želudca. Kada nađeš nešto što tebe muči sve dobija smisao, inače se lako možeš naći da ne vidiš poentu svega ovoga čime se bavimo.

Na kom je levelu Front?

Malo znam o Frontu. Želim večeras i ostalih dana da vidim. Čuo sam neke utiske od mojih drugara koji žive u Novom Sadu koji imaju prilično dobro i veliko mišljenje o ovome pogotovu za Novi Sad, a i u Beogradu na našem fakultetu neki naši profesori jako cene Vaš festival tako da evo tu sam, vidim da ima puno mladih ljudi što me raduje. Želim Vam sve najbolje i da napredujete još.

Međunarodna selekcija – „Challenge accepted“

UMPIRE
Leonardo van Dijl (Belgija), igrani, 15'

Aksel, mlada i obećavajuća teniserka ostaje u očajanjz nakon što saznaje Džeremi, njen privlačni trener, ostaje zadržan na daljem ispitivanju. U vrtlogu tračeva i emocija, Aksel gaji svoja duboka osećanja čekajući ponovni susret sa Džeremijem. Nakon što on biva trajno uklonjen iz njenog života, ona shvata da njena ćutnja nije uspela da spase njenog heroja. Prvi put u životu ona se susreće sa gubitkom ljubavi, koje je ona sudija.
//
Axelle, a young, promising tennis player is left in increasing desperation when she learns that Jeremy, her attentive coach, remains detained for further questioning. While rumors and emotions fly, Axelle secretly harbors her deep-felt emotions awaiting their reunion. When ultimately Jeremy proofs permanently removed from her life, young Axelle is faces with the realization that her silence did not suffice to save her hero. For the first time in her life she experiences a loss of love, of which ultimately only she is Umpire.


KANE
Jacintho Muinos (Australija), igrani, 15'

U manjku emocionalne stabilnosti i boreći se sa adolescencijom, usamljeni Kejn priteran je uz zid od strane ozloglašene bande vršnjaka. Tražeći odmazdu, stvari izmiču kontroli i Kejnov fragilni svet prerasta u živi košmar. Postavljen u 1980.godinu, u ruralnoj Viktoriji, Kejn je stravičan portret ozlojeđene mladosti i mladog mušarca koji istražuje veze između izolacije, straha i nasilja.
//
Lacking emotional stability and struggling with adolescence, reclusive Kane is pushed to the brink by a vicious gang of boys. In seeking retribution, matters spiral out of control and Kane’s fragile world swiftly becomes a living nightmare.
Set in 1980s rural Victoria, KANE is a terrifying portrayal of resentful youth and young manhood that explores the links between isolation, fear and violence.



LOVERS
Catherine Cosme (Belgija), igrani, 27'

Sara živi sa mlađom sestrom Muš i majkom Alinom u kampu. Kraj sezone se bliži, kada mladi Lilian dolazi u kolektiv. Svaku od njih njegov dolazak dovodi do konfrontacije sa svojim težnjama i budi u njima promenu. Prvi put između ove tri žene stvara se rivalitet.
//
Sara lives with her younger sister Mouche and their mother Aline in a camping during all year. The end of the season approaches when a young man, Lilian, comes to make a replacement.
This meeting will lead each of her to confront with the desire and the changes he provokes in them.
The rivalry settles down for the first time between the three women.


WINTRY SPRING
Mohamed Kamel (Egipat), igrani, 15'

Nour, srednjoškolka koja živi sama sa ocem prolazi kroz krizu kada naprasno postaje žena. To ne može da kaže svom ocu, a on ne shvata ovu promenu u njenom životu, što rezultuje u tenziji između njih.
//
Nour, is a schoolgirl who lives alone with her father, goes through a crisis when she suddenly becomes a woman and cannot tell her dad and her dad cannot understand this change that occurred in her life, which results in tension between them.


G
Roman Safin (Rusija), igrani, 13'

Mladi par i njihov najbolji prijatelj skaču iz aviona. Zalazak sunca, slobodan pad, tlo je sve bliže. Jedan od padobrana se ne otvara. Jureći dole u slobodnom padu, shvataju da je svo poverenje izgubljeno.
//
Skydivers are jumping out of a plane - a young couple and their best friend. Sunset, free-fall, the ground is closer and closer. One of the parachutes fails to deploy. Rushing down in free-fall they realize that it is all about trust that has been lost...


ANOTHER SPACE
Tung Hsiao - Chieh (Tajvan), animirani, 3'

Priča o devojčici i njenoj zlatnoj ribici Alfi. Jednog dana Alfa prestaje da pliva, devojčica je zbunjena i ne razume šta se dešava. Pokušava da iznađe odgovor uprkos tome što joj drugi govore isitnu. Za devojčicu, njena ljubav prema Alfi je iznad smrti i večna.
//
The story of the animation is about a girl and her gold fish named Alpha. One day, Alpha stopped swimming, the girl was confused and couldn't understand what was happening. She tried hard to find out an answer despite that people keep telling her the truth. To the girl, her love for Alpha is beyond death, and everlasting.


KILLER RECIPE
Chadwick Whitehead (Sjedinjene Američke Države), animirani, 3'

Avokado slučajno stvara tortilja čips koji želi da ga pojede. Njegov prijatelj paradajz mu pomaže da uništi napast i nauči da ceni prirodu. Ali, to nije sve...
//
An avocado inadvertently invents tortilla chips that want to eat him. His tomato friend helps him destroy the menace and he learns to appreciate nature. But wait...


CHECK OUT
Benoit Masocco (Francuska), igrani, 5'

Lusi i Džozefin su zajedno duže vreme. Kako bi očuvale svoju ljubav intaktnom, one imaju sopstvenu strategiju.
//
Lucy and Josephine have been together for a long time. To keep their love intact, they have their own special strategy...




CINEMA DEHOR
Tatiana Poliektova (Australija), animirani, 2'

Živeći u modernom svetu, previše smo zauzeti dnevnom rutinom i ovisni o tehnologiji, pa tako katkad zaboravimo da prava lepota ovog sveta leži ispred naših očiju.
//
Living in the modern world we are too busy with our daily routines and addicted to technologies that sometimes we forget that the real beauty of this world is right in front of our eyes.



THE DARK KINGDOM
Brau - Mouret Sarah (Francuska), igrani, 6'

Izabel odeva kralja. Ceo svoj život ona poznaje samo crninu. Strašni monstrum, kog privlače boje napada kraljevstvo već više od veka, primoravajući seljane da obaviju svoje okruženje u tamu. Ali Izabel nikada nije videla tog monstruma.
//
Isabelle is the King's dressmaker. In all her life, she has known only black. A frightening monster, attracted to color has been terrorizing the kingdom for more than a century, forcing the villagers to darken their surroundings. But Isabelle has never seen such a monster...


WOJTEK
Monika Stpiczynska i Bartek Tryzna (Poljska), dokumentarni, 2'

Vojtek i njegov otac Džordž skupljaju kartonske kutije.
//
Wojtek and his dad George collect cardboard boxes.






RAINBOW PARTY
Eva Sigurdardottir (Island), igrani, 15'

Sofija shvata da ako ne možeš da ih pobediš... pa, bolje je da im se pridružiš. U svojoj borbi za prihvatanjem od strane popularnih devojčica u razredu, Sofija žrtvuje svoja moralna načela i prava prijateljstva. Ko god je rekao da su tinejdžerke bezazlene... bio je daleko od istine!
//
Sofia, who realizes that if you can’t beat them, well then you better join them. In her quest to be accepted by the popular girls in her class, Sofia finds herself sacrificing her true friendships and morals. Whoever said that teenage girls were innocent… well, they were so wrong!


IN THE DISTANCE
Florian Grolig (Nemačka), animirani, 7'

Iznad oblaka je mirno i spokojno. Ali haos vreba iz daljine svako veče, približavajući se.
//
It's calm and peaceful above the clouds. But chaos lurks in the distance and each night, it draws closer.




ASSHOLE
Krzysztof Komander (Poljska), igrani, 19'

Mladić pokušava da raskine sa svojom devojkom, ali stvari se komplikuju kada biva prebijen i mora da provede nekoliko dana kod nje kući.
//
A young man tries to break up with his girlfriend, but everything gets complicated, when he get beaten and he needs to spend few more days with her in her place.


WE COULD HAVE, WE SHOULD HAVE, WE DIDN'T
David M. Lorenz (Nemačka), igrani, 11'

Zimsko je nedeljno veče. Nemački stan. Na televiziji uobičajene vesti o izbegličkoj krizi na obali Italije. U kuhinji se servira suši. Par iz više srednje klase se taman udobno namestio u fotelju kada se čuje zvonce...
//
A wintry Sunday evening. A German apartment. On television, the usual news about refugee disasters on the coast of Italy, in the kitchen Sushi is being stacked on a plate. An upper middleclass couple is just getting cozy on the sofa, when the doorbell rings...


SUBSTITUTE CANVAS
Leonard Garner (Nemačka), igrani, 19'

Konstantin, mladi kicoš izvlači svaki knjiški trik kako bi bio srećan pored svoje udate i znatno starije ljubavnice Izabele, dok u isto vreme izbegava protektivnost svoje majke. Ovo je sočan i slatko ironičan portret edipovske konfuzije berlinske više srednje klase.
//
Flamboyant, young Konstantin pulls every trick of the book to jolly along his married and significantly older mistress Isabelle, while at the same time dodging the overprotectiveness of his mother, in this lush and lovingly ironic portrait of oedipal confusion in Berlin's upper middle class.


SOMETHING ABOUT SILENCE
Patrick Buhr (Nemačka), animirani/eksperimentalni, 12'

Ovde si jer si dosadan. Pusti da audio-vizuelno iskustvo prodre u tvoju podsvest.
//
"You are here, because you are boring. Let the audio-visual experience sink into your subconscious."





METUBE 2 - AUGUST SINGS CARMINA BURANA
Daniel Moshel (Austrija), eksperimentalni, 5'

Nakon što su se Elfie i njen sin, štreber, August uspešno dokazali na njihovoj veb kameri u filmu MeTube 1, ovaj pomalo čudan par kreće na ulicu da predstavi svoj najveći, najhrabriji i najseksipilniji operski fleš mob kojem je internet ikada svedočio!
//
After Elfie and her nerdy son August successfully proved themselves on their home webcam in MeTube 1, the odd pair venture onto the street to present the biggest, boldest, and sexiest operatic flash mob the internet has ever witnessed!


#YA
Ygor Gama (Nemačka), eksperimentalni, 15'

Prvo su bombe boja i nemiri.
Tvitovi naređuju šta treba da se radi.
Otpor je svuda. Nešto mora da se da.
Dvoje mladih aktivista sreću se usred turbulentnih dešavanja.
Oni plešu. Grad pripada njima.
//
First it's paint bombs, followed hard by riots.
Tweets proclaim what is to be done.
Resistance is everywhere. Something has to give.
Two young activists meet amid turbulent events.
They dance. The city belongs to them.



WHAT HAPPENS IN YOUR BRAIN IF YOU SEE A GERMAN WORD LIKE...?
Zora Rux (Nemačka), animirani/igrani, 5'

Nemački jezik je veoma fleksibilan: reči mogu da se nadovezuju formirajući nove. Rediteljka Zora Ruks meša animaciju i živu akciji praveći humoristički prikaz dešavanja u čovekovom mozgu nakon što pročita veoma komplikovanu reč. Blago se rugajući intelektualnom jeziku, film istražuje kako različite jezičke strukture utiču na način našeg razmišljanja.
//
The German language is very flexible: one can simply string words together in order to create new ones. Director Zora Rux blends animation and live-action in order to make a humorous account of what happens inside the brain of a man reading an extremely complex word. Gently mocking intellectual language, the film investigates how different language structures affect the way we think.


SLEEPOVER
Susana Casares (Španija), igrani, 14'

Vođena strahom da ne izgubi prijatelje, Silvia (10) ih je pozvala da prespavaju kod nje... ali stvari se iskomplikuju jer tvoj dom možda nije baš ono što tvoji prijatelji smatraju domom.
//
Pushed by the fear of losing her friends, Silvia (10) has invited them to a sleepover... but things can be complicated when your home is not exactly what your friends may call a home.


ADD CONTACT
David Oeo (Španija), igrani, 3'

Kao i svakog vikenda, Jaime se vraća kući nakon žurke, ali ovaj put mu treba malo duže do kuće...
//
Like every weekend, Jaime returns home afterparty, but this time, it will take a little longer to get...









FIRE, WATER, AIR
Anne Murat (Francuska), eksperimentalni, 14'

Ovaj umetnički film je portret Ysabel de Maisonneuve, stvarateljke i pesnikinje, za koju he zanat pre svega spiritualna umetnost. Radila je za pozorišne legende poput Peter Brook, Yoishi Oida i Ariane Mnouchkine, kao i za svetski priznate modne dizajnere. Ona donosi svoje umeće i inspiraciju u ličnim kreacijama, od Japana do Atlantika, otkrivajući materijale i boje, čineći da tekstil stvara veze i lepotu.
//
This art film portrays Ysabel de Maisonneuve, a sensitive creator and poet, for whom handicraft is primarily a spiritual art. She worked for theater masters like Peter Brook, Yoishi Oida or Ariane Mnouchkine as well as world fashion designers.
She delivers her expertise and inspiration in her personal creations, from Japan to the Atlantic Ocean, revealing materials and colours, forging textile to create connections, and a sense of beauty.


PAPER PUPPET PARADE
Atton Paul (Sjedinjene Američke Države), animirani/eksperimentalni, 1'

Animirani lutka film.
Snimljen na telefonu iPhone 6 i montiran na iPad mini-ju u periodu od 5 meseci.
Elementi napravljeni od papirnog kolaža, šljokica, perja i kristala se sjedinjuju u ovoj animacji za sve uzraste.
//
A delightful celebratory animated film using paper puppets.
Filmed entirely on iPhone 6 and edited on iPad mini during a period of about five-months.
Paper collage elements, glitter, feathers and crystals unite in this celebration animation for both young and old.


RETURN
Ehsan Mollazadeh (Iran), eksperimentalni, 5'

Svet fantazije oko savremene budućnosti gde je život suviše brz za nas i nismo u stanju da razmišljamo o sopstvenom životu! Ljudi jednostavno mogu biti deo savremenog potopa... U ovom svetu, neko se suočava sa znakovima koji ga teraju da razmišlja o prošlosti...
//
A fantasy world about modernity of future; where the life is too fast for us to be able to think about our life! People just can be a part of the modernity flood. In this world, somebody faces some signs, which makes him think about his past…


THE POLICY LINE
Santos Diaz (Španija), igrani, 21'

Marija ima siguran posao i dovoljna je samoj sebi. Očeva bolest je vodi do analize pomešanih osećanja. Huan predaje časove muzike i zauzet je sviranjem. Marija i Huan, koji su nekada bili zajedno, uživaju u prijateljstvu koje je zasnovano na obostranoj brizi. Niz viđanja i neslaganja će ih dovesti do momenta iskrenosti.
//
María has a steady job and is a self-sufficient woman. Her father's illness takes her into analyzing mixed feelings. Juan gives lessons as a music teacher and keeps himself busy playing. María and Juan, once together in the past, enjoy a friendship based on mutual concern. A series of meetings and disagreements will take them to a moment of sincerity.


HE AND SHE
Marco Gadge (Nemačka), igrani, 15'

Tomas želi život koji uključuje samo njega i njegovu devojku... ali kada ona raskine s njim, taj san se ruši.
Tada upoznaje Annemarie na odmaralištu. Dok čudnoj ženi govori o svojoj propaloj vezi, on shvata da, šta god da se desi, ma koliko mračno i užasno stvari izgledale, uvek postoji razlog da se živi punim plućima.
//
Thomas is on his way to a life that includes only himself and his girlfriend… but when she breaks up with him, the dream goes up in smoke.
Then he meets Annemarie at a lonely rest stop. As he tells the quirky old woman about his failed relationship, he comes to realize that, whatever happens, however dark and horrible things seem, there are always reasons to jump into life with both feet.